Крит је највеће од грчких острва и пето по величини у Медитерану после Кипра, Сицилије, Сардиније и Корзике. Широко је од 12 до 60 км, дугачко 260 км и покрива површину од 8.259 км², на којој живи око 500.000 људи. Смештен на 35 степени северне географске ширине, Крит се простире јужније од Туниса. Дужина обале је 1.046 км.

Острво је направљено од кречњака и њиме доминирају велике планине. „Беле планине“ на западу достижу 2.452 м, планине Ида у централном Криту 2.456 м, планине Дикти на истоку 2.148 м Горге. Повезује 18 м високу равницу Омалос са јужном обалом.

На Криту, острву са много контраста, докази о четири хиљаде година старој прошлости смењују се са савременим бетонским оквирима, а мала села нетакнута туризмом леже поред модерних туристичких центара.

Становници Крита су контрадикторни као и пејзаж. То су фармери који и данас иду на море, или пастири који су постали хотелијери, или пољопривредници који су постали градски становници. Али оно што им је заједничко је да су великодушни и отворени према сваком туризму, а наравно и према гостима своје домовине, да се држе старе традиције и да имају неодољив осећај гостопримства.

Супротно увреженом веровању у нашим географским ширинама, острво не живи само од туризма, већ и од пољопривреде и узгоја оваца и коза. Плодне равнице између планина или у приморју се интензивно користе за пољопривреду. Отворене култивације се смењују са пластеницима и воћњацима са обимним повртњацима. Свјеже зеленило винове лозе блиста на равним падинама, а маслине посвуда сијевају сребрнозелено.

До пролећа високе планине су прекривене снегом и чине атрактиван контраст плавом мору и расцветаној природи. Падавине су обилне, али веома ретке и сунце сија до 300 дана у години.