Хрватска се налази између источне и западне Европе недалеко од густо насељених индустријализованих земаља и вековима је коришћена као транзитна земља.
Земља је одувек била тачка додира између различитих култура, која је обликовала историју различитих утицаја. Кроз земљу пролазе бројне важне међународне транспортне руте.
Његов географски положај чини још вреднијим Јадранско море, најсевернији део Медитерана и најближи средњој Европи. Хрватска обала Јадрана је популарна дестинација за одмор многих Европљана. Јадран је добио име по једном граду у Италији, а хрватско име је Јадран. Протеже се од Трста на северу до Отрантског мореуза између Италије и Албаније на југу. Јадран је много сигурнији од других мора и стога је Ел Дорадо за наутичаре и сурфере.
Географски се Хрватска може поделити на три дела: на истоку и североистоку лежи панонски део земље. Ово укључује низине и брдске области. Овај део земље се првенствено користи за пољопривреду и сточарство. Славонија и Барања са својим влажним долинама идеалне су за узгој житарица.
Загребачко сливно подручје налази се на северозападу земље. Овај регион је индустријски најразвијенији. Град је културно, научно, господарско, политичко и административно средиште Републике Хрватске, а у њему се налази и Хрватски сабор, сједиште владе и предсједничка резиденција. Типичне црте у Хрватској спојиле су се у јединственом складу супротности.
Између панонске Хрватске и приморских крајева налази се слабије развијени дио земље под називом Лика, који се углавном састоји од брдских и планинских предела. Његове могућности раста леже у транзиту, дрвној грађи, органској храни и зимском и сеоском туризму.
Јадрански део обухвата уски обални појас који је од унутрашњости одвојен релативно високим планинама. То су пре свега крашки предели са веома сувим летима. Реке и потоци су ретки и пролазе кроз уске клисуре у море.
На сјеверу овај дио земље обухвата Истру и Кварнерски заљев, а на југу Далмацију. По дужини се може поделити на острва, приобалне појасеве и оближње залеђе.
Хрватска се простире на 56.594 км² и обухвата 31.067 км² мора. Поред разноврсности природних лепота, ту је, пре свега, високо развијена заштита природе. Без сумње, у Хрватској ћете наћи једну од најмање загађених земаља сјеверног Медитерана. Поштовани су просторни планови и избегавана су еколошка оптерећења изазвана индустријом и урбаним развојем. Тренутно је 12% земље већ заштићено, а ускоро ће заштићено подручје бити дупло веће. Хрватска представља изузетно вредно еколошко подручје за Европу.
Према последњим подацима, Хрватска има око 4.171.000 становника (Загреб: око 790.000), од чега су више од 89% Хрвати, а 86,2% становништва припада римокатоличкој вери. Службени национални језик је хрватски. На северу земље начин живота је сличан оном у средњој Европи, а на југу ћете наћи више медитеранског начина живота.
