Мексико пресецају велики планински ланци, Сијере. Између се налазе долине и високе висоравни. Скоро две трећине земље чине ове висоравни, високе између 1.000 м и 2.400 м. Оццидентал Сијера Мадре чини границу ка Пацифику, Сијера Мадре оријентал до Мексичког залива. Оба планинска венца су дугачка 1.200 км. Географски центар Мексика, Меса Централ (централна висораван), је планински венац вулканског порекла. Простире се у правцу исток-запад. Укључује највише планине у Мексику: Пико де Оризаба, 5.639 м, Попокатепетл, 5.452 м, и Истакјуатл на 5.286 м. Границу према Пацифику на југу формира Сијера Мадре дел Сур. Дуж
Сијера де Чијапас граничи са Гватемалом. Само је полуострво Јукатан равница без значајнијих узвишења.

Низије и равничарске области се јављају само у приморским регионима. На истоку, тачно тамо где се налазите, налази се мочварно и алувијално земљиште, траке лагуна, а делом и џунгла у равном обалном појасу.

Велико подручје пустиње покрива северни Мексико, углавном државу Чиваву. Највеће суседне пустињске области су у државама Сонора и Доња Калифорнија.

Природна дистрибуција воде Мексика је веома неуравнотежена. Нарочито на северу, реке које се уливају у Пацифик могу се користити само у приобалним регионима. Не допиру до огромног пустињског простора на северу. Чак иу централном Мексику постоји само неколико река које се могу економски искористити. Насупрот томе, јужни регион Залива са речним системом Гријалва и Ус умацинта буквално је преплављен водом. Ове две реке снабдевају Залив 28% укупне количине воде Мексика. Међутим, ове две реке нису погодне и као комуникациони и транспортни путеви. Иако је Рио Браво (гранична река са САД, коју грингоси зову Рио Гранде) веома дугачка и износи 2.800 км, она једва носи воду (само 1,5% укупне количине воде).

Извор: Карл-Вилхелм Берге и Ангелика Ердманн: Травел Гуиде Мекицо. Дормаген 1994.